Savetovanje investitora-partnera u fazi pregovora oko ulaska u investiciju kroz sticanje udela, dokapitalizaciju, zajam, prenos know-how i obezbeđenje kredita
Sprovođenje ozbiljnog projekta i investicije u praksi podrazumeva uspostavljanje partnerskih odnosa, gde jedna strana obezbeđuje novčana sredstva, druga know – how, prava na zemljištu, mrežu kupaca, distributera, menađment, izlazak na međunarodno tržište itd. Reč je o vrlo složenim i dugoročnim odnosima od kojih zavisi kako početak, tako razvoj i realizacija celokupne investicije.
Zašto je bitno dobro se informisati i zatražiti savet stručnjaka pre ulaska u bilo kakav partnesrki odnos ?
Često u svojoj praksi čujemo da klijenti i posle dugogodišnjeg partnerstva i saradnje na zajedničkom projektu doslovno izgovaraju:
„trebali smo na početku angažovati i platiti advokata, koliko god, jer u ovoj situaciji petostruko više plaćamo sudske troškove i advokate“.
Poslovna ideja i investicija koja je bila cilj ulaska u zajednički projekat i partnerstvo trpi i ne ostvaruje se svrha partnerskog odnosa, čak naprotiv, nekadašnji partneri postali su ljuti i ogorčeni protivnici čije odnose uređuje sud.
Zašto je važno da interesi ugovornih strana budu u ravnoteži?
U cilju dugoročnog i uspešnog partnerstva interesi ugovornih strana od samog početka moraju biti u ravnoteži i na stabilnim pozicijama, što u praksi nije uvek slučaj. Uglavnom bolje pozicionirana ugovorna strana u fazi pregovora nastoji da favorizuje svoj interes, rukovođena idejom postizanja što većeg profita u zajedničkom projektu, često ne vodeći računa o doprinosu i interesima druge strane. U momentu zaključenja ugovora stiče se taj subjektivni osećaj da se odlično ispregovaralo i da su interesi i više nego dobro pozicionirani i zaštićeni. Međutim druga ugovorna strana koja je bila u lošijoj pregovaračkoj poziciji, nekad i „nevoljno“ pristaje na uslove koji joj ne odgovaraju vođena idejom da se što pre obezbede finansijska sredstva, i uslovi za rad, te da se započne sa realizacijom projekta koji ima svoje rokove, dok će se „problemčići“ usput rešavati.
Često se bitna pitanja svesno ili nesvesno zanemare, ili se pak određeni usmeni dogovori ne unose u pismeni ugovor.
Ono što ne piše u ugovoru, a znaju i osećaju samo partneri počinje da se manifestuje kroz dugoročni partnerski odnos, što se dalje odražava na razvoj celokupnog projekta, upravljačku strukturu, zaposlene, klijente i ostale bitne stvari bitne za poslovanje.
Ukoliko niste dobro zaštitili svoju investicuju, npr. niste stekli upravljačka prava u društvu, iako ste doprineli projektu kroz finansiranje ili drugi dogovoren način, nije retka situacija da vas druga strana ne obaveštava, niti uključuje u poslovanje, sprečava uvid u poslovnu dokumentaciju, finansijske izveštaje, zaključene ugovore, ili pak na drugi način grubo povređuje vaše interese.
Naravno da postoje pravni mehanizmi da se zaštite prava investitora, ali tada su odnosi teško popravljivi, a investicija ugrožena.
Niz drugih nezadovoljavajućih situacija koje se gomilaju, a nezadovoljstvo i jedne i druge strane se uvećava, sve dok jedna strana ne odluči da potraži pravdu na sudu, blokira poslovanje društva samim tim i projekat koji je toliko bio obećavajući sa stanovišta profitabilnosti. Tad prevlađuje potreba vratiti koliko je to moguće uložena sredstva, više se ne razmišlja o projektu i profitu zbog kojeg je zasnovan partnerski odnos.
U momentu zaključenja ugovora uglavnom partneri nemaju predvidljivost razvoja situacije u tako uspostavljenom partnerskom odnosu.
Međutim iskusni savetodavci i advokati u svojoj razvijenoj praksi kroz slične situacije stekli su iskustvo i imaju sposobnost da predvide kako nešto što je počelo i uspostavljeno na neuravnoteženim interesima može i da se završi i u skladu sa tim da vas posavetuju.
Autor: Sanja Šarić,
Spec.pravnik
Ukoliko imate bilo kakva pitanja, potrebna Vam je pomoć stručnjaka slobodno nas kontaktirajte, kako bi zajedno rešili svaku dilemu!
