LIKVIDACIJA firme – Prestanak privrednog društva i brisanje iz registra

Kada likvidacija nije moguća, prezaduženost?

Prezaduženost društva

Ukoliko je privredno društvo prezaduženo tj nema dovoljno sredstava, niti imovine koja bi se unovčila radi izmirenja potraživanja poverilaca, u tom slučaju se može pokrenuti stečajni postupak podnošenjem predloga za pokretanje stečaja kod mesno nadležnog privrednog suda. Predlog za pokretanje stečajnog postupka može podneti kako stečajni poverilac tako i stečajni dužnik tj. privredno društvo.

Pored likvidacije i zatvaranja privrednog društva zakon nudi i druge mogućnosti, prodaja i ustupanje društva, prodaja založene imovine ustupanjem duga ili određena statusna promena koja za posledicu ima prestanak društva bez sprovođenja likvidacije.

Osnovni uslov za pokretanje likvidacije ( zatvaranje privrednog društva ) je da društvo ima dovoljno sredstava i imovine za unovčenje, kako bi na taj način uspelo da ispuni svoje obaveze kako prema državi, tako i prema privatnom sektoru ( zaposlenima, dobavljačim, bankama itd).

U tom slučaju pokreće se postupak likvidacije ( zatvaranje društva ) koji je dobrovoljan i zasnovan na Odluci koju donosi skupština društva odgovarajućom većinom. Celokupan postupak se sprovodi i odluke se registruju kod Agencije za privredne registre.

Postupak likvidacije može da se posmatra kroz dve faze.

Prva faza – registracija i objavljivanje Odluke i Oglasa o pokretanju likvidacije.

U ovoj fazi nepohodno je odrediti lice koje će obavljati poslove likvidacionog upravnika, i putem Oglasa pozvati sve poverioce da prijave svoja potraživanja zakonskom roku koji je prekluzivan.

Rok za prijavu potraživanja u likvidaciji?

Oglas o pokretanju likvidacije se objavljuje u trajanju od 90 dana od dana registracije na internet stranici APR-a, a poverioci mogu svoja potraživanja prijaviti najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka oglasa, tj u roku od 120 dana od dana registracije oglasa. Ukoliko se potraživanja ne prijave u navedenom roku, ista su prekudirana.

Poznati poverioci moraju biti posebno pismeno obavešteni i upozoreni o posledicama neprijavljivanje u zakonskom roku.

U trenutku pokretanja postupka likvidacije, registruje se i lice koje će obavljati poslove likvidacionog upravnika, a direktor i ostali zastupnici društva se razrešavaju dužnosti.

Da li se postojeći direktor može imenovati za likvidacionog upravnika?

Nema smetnje da se lice koje je već direktor imenuje da obavlja poslove likvidacionog upravnika.

Likvidacioni upravnik sprovoditi postupak likvidacije, zastupa društvo, sačinjava početni likvidacioni izveštaj, početni likvidacioni bilans ( vanredni fin.izveštaj), spisak prijavljenih, priznatih i osporenih potraživanja, sprovedi započete radnje, popisuje imovinu, namiruje i isplaćuje poverioce, predlaže način raspodele likvidacionog ostatka te sprovodi ostale radnje predviđene zakonom.

II faza sledi nakon isplate poverilaca i nakon što društvo namiri svoja potraživanja

Nakon isplate svih poverilaca, i namirenja svojih potraživanja, društvo sastavlja završni likvidacioni bilans, završni izveštaj o spovedenoj likvidaciji kao i predlog odluke podeli likividacionog ostatka, koje odluke se usvajaju od strane skupštine društva.

Završni likvidacioni bilans sastavlja se i registruje u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. Nakon svih zakonom predviđenih radnji i registracije potrebnih odluka, društvo se briše iz registra.

Da li se u toku likvidacije može odustati od likvidacionog postupka?

Može, reč je o obustavi likvidacionog postupka. Obustava likvidacionog postupka je dozvoljena pod uslovom da se izmire sva prijavljena potraživanja, da nije prestao radni odnos zaposlenima i da nije započeta isplata članovima društva.

Kakav je status kredita i primljenih bespovratnih sredstava kroz programe državne pomoći, da li se vraćaju primljena bespovratna sredstva ukoliko se društvo zatvara?

Kod ugovora o kreditu, likvidacija je uglavnom predviđena kao razlog za prevremenu otplatu kredita, pod određenim uslovima, te u zavisnosti od uslova zaključenog ugovora sa bankom ili drugom kreditnom institucijom, zavisiće i visina i uslovi za prevremenu otplatu prestalog kredita.

Kod primljenih subvencija na ime državne pomoći u samom ugovoru je navedena obaveza tj vremenski period u kome društvo mora da posluje da bi zadržalo primljena bespovratna sredstva, u suprotnom pored kredita dužno je da vrati i primljena bespovratna sredstva.

Šta je likvidacioni ostatak i kakav je poreski tretman likvidacionog ostatka?

Nakona okončanja likvidacionog postupka, preostali likvidacioni ostatak ( pokretna, nepokretna imovina, preostala novčana sredstva i druga imovinska prava ) se prenose na vlasnika udela odnosno, na akcionare kod akcionarskog društva.

Da li se plaća porez i koliki je porez kod prenosa likvidacionog ostatka?

Ukoliko je likvidacioni ostatak iznad vrednosti uloženog kapitala, koji se utvrđuje u skladu sa zakonom koji uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica, postoji poreska obaveza plaćanja poreza na prihod od kapitala u smislu člana 61. Zakona o porezu na dohodak građana. Stopa poreza na prihode od kapitala iznosi 15%.

U cilju uspešnog sprovođenja likvidacionog postupka i zatvaranja društva, sve gore navedene radnje prate odgovarajuće odluke društva, koje se podnose nadležnim organima u zakonskim rokovima.

Autor: Sanja Šarić,
Spec.pravnik