ZASTARELOST DUGA
Zastarelost duga znači da je prestalo pravo poverioca da zahteva ispunjenje obaveze od dužnika. Zastarelost nastupa kad protekne vreme koje je zakonom određeno, u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.
Odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje regulišu zastarelosti su imperativnog karaktera, što znači da strankama nije dozvoljeno da pravnim poslom menjaju zakonom predviđene rokove zastarelosti, niti da pravnim poslom odrede da zastarelost neće teći neko vreme.
Kada počinje da teče zastarelost i kada nastupa zastarelost?
Da bi se utvrdilo da li je dug zastareo potrebno je pre svega utvrditi kada je počela da teče zastarelost, da li eventualno postoje razlozi koji su doveli do zastoja zastarevanja, kao i da li je poverilac ili dužnik preduzeo radnju koja ima za posledicu prekid zastarevanja.
Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena.
Rokovi zastarelosti
Opšti rok zastarelosti je 10 godina, ako zakonom nije određen neki dugi rok zastarelosti.
Zastarelost povremenih potraživanja i zastarelost samog prava iz koga proističu povremena potraživanja.
Povremena potraživanja su potraživanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim vremenskim razmacima ( npr. potraživanje kamata, potraživanje anuiteta, potraživanje izdržavanja ) zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.
Zastarelost samog prava iz koga proističi povremena potraživanja zastareva za pet godina. Kada zastari pravo iz koga proističu povremena potraživanja, poverilac gubi pravo da zahteva buduća povremena potraživanja, i povremena potraživanja koja su dospela pre ove zastarelosti.
Međusobna potraživanja iz ugovora u prometu robe i usluga između pravnih lica, kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima zastarevaju za tri godine.
Potraživanje zakupnine zastareva za tri godine.
Potraživanja koja zastarevaju za jednu godinu ( član 378 Zakona o obligacionim odnosima):
- Potraživanje naknade za isporučenu električnu energiju, toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kada je isporuka, odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva,
- Potraživanje radio-stanice i radio – televizijske stanice za upotrebu radio prijemnika i televizijskog prijemnika,
- Potraživanje pošte, telegrafa i telefona, za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, ka i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima,
- Potraživanje pretplate na povremene publikacije računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.
Zastarevanje teče iako su isporuke ili usluge produžene.
Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice kojeje štetu učinilo ( subjektivni rok ). Svakako ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala ( objektivni rok ).
Značajne informacije za dužnike i za poverioce
Poverilac mora da vodi računa o svom potraživanju i da blagovremeno preduzme radnje koji dovode do prekida roka zastarelosti. Usmeno ili pismeno pozivanje dužnika da ispuni svoju obavezu ne dovodi do prekida zastarevanja.
Da bi došlo do prekida zastarevanja neophodno je da poverilac podnese tužbe ili preduzme neku drugu radnja protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.
Davanje obezbeđenja od dužnika su radnje koje takođe dovode do prekida zastarevanja.
Potrebno je znati da sud ne pazi na zastarelost potraživanja, što u praksi znači da ako poverilac podnese tužbu pred sudom radi naplate, utvrđivanja ili obezbeđenja potraživanja koje je zastarelo, sud neće paziti na zastarelost potraživanja po službenoj dužnosti. U toj situaciji dužniku stoji na raspolaganju mogućnost da istakne prigovor zastarelosti.
Ukoliko sud na osnovu podnetih dokaza utvrdi da je prigovor zastarelosti osnovan, usvaja prigovor i donosi odbijajuća presudu.
Međutim ukoliko dužnik propusti da uloži prigovor zastarelosti, postupak se nastavlja i postoji rizik da dužnik iz neznanja ili nepažnje učini izjave ili preduzme radnje koje bi za posledicu mogle da imaju priznanje duga, odnosno odricanje od zastarelosti.
Ukoliko dužnik nije znao da je dug zastareo pa dug plati, u toj situaciji dužnik nema pravo da zahteva povraćaj datog od poverioca, jer je ispunio obavezu koja postoji, ali koja se ne može sudskim putem ostvariti ( tzv. prirodna obligacija ).
Prekid zastarevanja
Radnje dužnika koje za posledicu imaju prekid zastarevanja su priznanje duga ( izjava poveriocu o priznanju duga, plaćanje dela duga, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja).
Radnje poverioca koje za posledicu imaju prekid zastarevanja su podizanje tužbe i svaka druga radnja preduzeta protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.
Usled prekida, zastarevanje počinje da teče iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonski rok za zastarelost.
Zastoj zastarevanja
Zastarevanje ne teče između, bračnih drugova, između lica koja žive u vanbračnoj zajednici dok ta zajednica postoji, između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo, između štićenika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi.
Ukoliko zastarevanje nije moglo početi da teče zbog nekog zakonskog uzroka, ono počinje teči kad taj uzrok prestane.
Međutim, ukoliko je zastarevanje počelo da teče, pa je nastupio zakonski uzrok koji dovodi do zastoja zastarevanja, prestaje da teče zastarelost sve dok postoji uzrok zastoja zastarelosti, a zastarelost nastavlja da teče kad prestane uzrok zastoja zastarevanja. Vreme koje je isteklo pre zastoja zastarevanja, računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.
Autor: Sanja Šarić, dip.pravnik
Spec. za evropsko pravo
Ukoliko imate bilo kakva pitanja, potrebna Vam je pomoć stručnjaka slobodno nas kontaktirajte, kako bi zajedno rešili svaku dilemu!