PLATNI PROMET PRAVNIH LICA, PRIVREDNIH DRUŠTAVA I PREDUZETNIKA, POSLEDICE BLOKADE RAČUNA, MOGUĆNOST NASTAVKA POSLOVANJA NAKON BLOKADE RAČUNA

Pored izmirenja obaveza izdavanjem naloga da se izvrši prenos sa računa dužnika na račun poverioca, pravna lica i preduzetnici mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu. Pravni poslovi kod kojih dolazi do promena poverilaca ili dužnika su: asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga, prebijanjem (kompenzacija) i drugi u skladu sa zakonom.

U okviru vršenja privredne delatnosti, tj u okviru prometa roba i usluga, privredna društva i preduzetnici izdaju račune ( fakture), i menice koje mogu da posluže kao sredstvo plaćanja ili kao sredstvo obezbeđenja ispunjenja obaveze iz određenog ugovora o prometu roba ili usluga, ili određenog kreditnog odnosa po osnovu odobrenog kredita od strane banke ili druge finansijske institucije.
Faktura sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom o tome da je dužnik obavešten o njegovoj obavezi, predstavlja verodostojnu ispravu u smislu Zakona o izvršenju i obezbeđenju. U praksi to znači da u slučaju da dužnik ne postupi po fakturi i ne izvrši svoju obavezu po dospeću, poverilac je ovlašćen da pokrene postupak prinudnog izvršenja podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Na osnovu podnetog predloga nadležni sud donosi
Rešenje o izvršenju, na osnovu koga se vrši prinudna naplata tj. prenos novčanih sredstva sa računa dužnika na račun poverioca.

Što se tiče menice, na osnovu Zakona o menici, menica kao instrument plaćanja spada u hartije od vrednosti koje glase na ime, ista ovlašćuju njenog zakonitog imaoca da po dospelosti potraživanja realizuje svoje potraživanje sa računa dužnika.

Menica je hartija od vrednosti koja može da posluži kao sredstvo naplate i sredstvo obezbeđenja, te poverilac koji u rukama ima menice dužnika poseduje vrlo efikasno sredstvo naplate i obezbeđenja duga i u daleko većoj je prednosti u odnosu na poverioca koji ne poseduje menice, zbog samog postupka naplate duga na osnovu menice koji može biti brz i jednostavan.

U smislu odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju menica je takođe verodostojna isprava na osnovu koje se može pokrenuti prinudni postupak izvršenja i namirenja na celokupnoj imovini dužnika ( pokretnoj, nepokretnoj imovini i ostalim imovinskim pravima, akcijama, udelima itd).

Na osnovu kojih sredstava i instrumenata poverilac može da izvrši prinudnu naplatu što za posledicu može da blokira tekući račun dužnika, i koje su pravne posledice blokade računa pravnog lica i preduzetnika?

 

Prinudna naplata s računa dužnika vrši se sa svih računa kod banaka na kojima dužnik ima sredstva, i to na osnovu:

1. izvršnih rešenja poreskih, carinskih i drugih nadležnih organa – prema vremenu prijema;
2. izvršnih sudskih rešenja, drugih izvršnih naslova, zakonskih ovlašćenja – prema vremenu prijema;
3. naloga poverilaca na osnovu dospelih hartija od vrednosti, menica ili ovlašćenja koje je dužnik dao svojoj banci i svom poveriocu – prema vremenu prijema.

Prinudna naplata se vrši prema navedenom redosledu.

Prinudna naplata može se vršiti na osnovu menica ili ovlašćenja samo ako su i menice i ovlašćenja evidentirani u registru menica i ovlašćenja koji vodi Narodna banka Srbije.

Prinudnu naplatu vrši Narodna banka Srbije. NBS svim bankama nalaže da blokiraju sve dinarske i devizne račune dužnika, da mu ne otvaraju nove račune i da bez odlaganja dostave podatke o stanju sredstava na tim računima.

Iz gore navedenog jasno je da određeni poverioci imaju prioritet u naplati, i da se u okviru određene klase poverilaca poštuje vreme prijema naloga ( jači u vremenu jači u pravu).

U ovoj fazi namirenja pošto se namire poverioci iz jedne klase, tek potom se pristupa namirenju poverilaca iz sledeće klase, s tim što u okviru iste klase poverioci se ne namiruju srazmerno već po redosledu tj. vremenu prijema naloga, što znači tek pošto se u celosti izmiri potraživanje jednog poverioca čiji je nalog ranije primljen, pristupa se namirenju sledećeg poverioca po vremenu prijema.
Do blokade računa dužnika, logično dolazi kada dužnik ne može na vreme da odgovori svojim obavezama, isti verovatno ima problem i poteškoće sa naplatom svoji potraživanja, te poverici posegnu za mehanizmom za prinudnu naplatu svojih potraživanja.

Poslovanje i ponašanje privrednog društva i preduzetnika u slučaju blokade računa je veoma restriktivno, i postoji niz imperativnih propisa koji predviđaju određene zabrane koje imaju za cilj zaštitu interesa poverilaca.

Ovde se govori o situaciji kad je račun dužnika blokiran ali nad privrednim drušvom nije pokrenut postupak stečaja, reorganizacije ili likvidacije, jer u tom slučaju se primenjuju odredbe zakona koji regulišu materiju stečaja, reorganizacije ili likvidacije.

 

U slučaju blokade računa radi izvršenja prinudne naplate, pravna lica i preduzetnici ne mogu izmirivati svoje međusobne obaveze promenom poverilaca ili dužnika u određenom ugovornom odnosu. ( cesija, kompenzacija, asignacija, ustupanje duga, pristupanje dugu )
Jedini izuzetak predstavlja ispunjenja obaveza po osnovu javnih prihoda u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Suprotno ponašanje predstavlja prekršaj za koji je predviđena novčana kazna kako za pravno lice tako i za odgovorno lice u pravnom licu, a istovremeno takvi poslovi su apsolutno ništavi. Nadzor nad primenom zakona sprovodi poreska uprava, koja je ovlašćena da podnosi prekršajnu prijavu nadležnom prekršajnom sudu protiv privrednog društva i odgovornog lica u privrednom društvu koje je prekršilo navedene odredbe.

Da li je blokadom računa blokirana celokupna imovina dužnika tj. da li postoji zabrana raspolaganja pokretnim i nepokretnim stvarima dužnika? da li je dozvoljeno ugovaranje nekog drugog pravnog posla npr. predaja stvari umesto ispunjenja novčane obaveze, da li dužnik u momentu blokade računa može da zalaže svoju imovinu, svoja potraživanja i niz drugih pitanja na koja se traži odgovor a koja ćemo obraditi u nekim narednim tekstovima.

Autor: Sanja Šarić,
Spec.pravnik