NOVI ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA

Šta su javne nabavke?

U vršenju svakodnevnih poslova iz svoje nadležnosti, državni organi, organizacije, državne ustanove, državna preduzeća i drugi korisnici budžetskih sredstava naručuju određena dobra ili usluge od preduzeća koja se u okviru obavljanje privredne delatnosti bave proizvodnjom, trgovinom ili uslužnom delatošću.

Kroz postupak javne nabavke obezbeđuju se potrebna dobra i usluge neophodna za funkcionisanje države i njenih organa.

Primera radi, nabavka kancelarijskog materijala, računara, računarske opreme, nabavka lekova, održavanje mreže, održavanje i čišćenje poslovnih prostorija, izgradnja i održavanje puteva, škola, vrtića, bolnica, parkova, azila za napuštene životinje, potrebe vojske, policije, itd, podrazumeva prethodno sprovođenja postupka javne nabavke.

Zakonito sproveden postupak javne nabavke treba da obezbedi da ponuđač, koji ima najbolju ponudu u odnosu na ponuđenu cenu i kvalitet proizvoda bude izabran na tenderu i da se njemu dodeli ugovor o nabavci i isporuci određene robe i usluge.

Postupak javnih nabavki ima za cilj da se obezbedi efikasno i ekonomično trošenje budžetskih sredstava. Naručilac mora da obezbedi transparetnost i javnost postupka, konkurenciju i jednak položaj svih ponuđača bez postavljanja uslova koji bi značili nacionalnu, teritorijalnu, predmetnu ili ličnu diskriminaciju među ponuđačima, niti diskriminaciju koja bi proizlazila iz klasifikacije delatnosti koju obavlja ponuđač.

Zakon predviđa efikasne mehanizme zaštite i sankcije za slučaj da su prava ponuđača povređena, za slučaj da postoji sukob interesa i korupcija, a čime se ostvaruje načelo jednakosti ponuđača, konkurencija i zaštita prava svih učesnika.

Kako može da vam pomogne poznavalac propisa iz oblasti javne nabavke?

Na strani PONUĐAČA, stručnjak i poznavalac propisa iz oblasti javne nabavke može vam pomoći u pripremi dokumenata koja se traže konkursnom dokumentacijom, tumačenju i ukazivanju na propuste u samoj konkursnoj dokumenaciji, a koji predstavljaju razlog za podnošenje pravnog leka radi zaštite povređenog prava, procena ishoda konkursa s obzirom na postavljene uslove i ponudu, izrada ponude u cilju pozitivnog ishoda, i ono što je najbitnije savetovanje i pravna pomoć u postupku po zahtevu za zaštitu prava koji se može podneti u svakoj fazi postupka javne nabavke, ukoliko su prava ponuđača povređena.

Zahteva za zaštitu prava

Zahtev za zaštitu prava je pravni lek predviđen Zakonom o javnim nabavka.

Aktivnu legitimaciju za podnošenje Zahteva za zaštitu prava ima ponuđač, podnosilac prijave, kandidat, odnosno zainteresovano lice, i poslovno udruženje. Takođe, zahtev može podneti i Uprava za javne nabavke, Državna revizorska institucija, javni pravobranilac i građanski nadzornik.

Zahtev za zaštitu prava se podnosi Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, i može se podneti u toku celog postupka javne nabavke, protiv svake radnje naručioca. Podneti zahtev zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke, do donošenja odluke o podnetom zahtevu.

Zahtev za zaštitu prava je strogo formalni akt. O podnetom zahtevu odlučuje Komisija za zaštitu prava. Postupak pred Komisijom za zaštitu prava je strogo formalan i svako propuštanje rokova, bilo sa strane ponuđača ili naručioca, vodi ka odbacivanju zahteva.

Republička komisija za zaštitu prava odlučuje samo u granicama podnetog zahteva, dužna je da se izjasni o svim navodima podnosioca zahteva, kao i o povredama za koje podnosilac zahteva nije znao, a koje su uticale na odluku naručioca u postupku javne nabavke. Republička komisija donosi Zaključak ili Rešenje. Slično sudskim institucijama, može odbaciti zahtev, obustaviti postupak, odbaciti žalbu, odbiti zahtev, usvojiti ili odbiti predlog, potvrditi, usvojiti ili odbiti predlog koji dolazi od strane naručioca. Takođe, Komisija za zaštitu prava može izreći novčanu kaznu, poništiti već zaključeni ugovor, a po prekršajnoj prijavi odlučivati u prekršajnom postupku, u prvom stepenu.

Protiv odluke Republičke komisije ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor. Upravni spor se može pokrenuti i kada Republička komisija nije donela i dostavila odluku u zakonom predviđenim rokovima.

Na strani NARUČIOCA, ukoliko je pravno lice po Zakonu o javnim nabavkama dužno da sprovodi postupak javne nabavke, a nema službenika za javne nabavke ili mu je potrebna pravna i stručna pomoć jer zaposleni u pravnom licu nisu u mogućnosti da kvalitetno i stručno sprovedu postupak javne nabavke, poznavalac propisa iz ove oblasti vam može pomoći u celokupnom postupku javne nabavke – od pisanja inicijalnih, početnih akata, internih akata, sastavljanja konkursne dokumentacije i određivanja najboljih uslova koji se traže od ponuđača, da bi bila izabrana objektivno najbolja ponuda. Veoma je važno da se prilikom izrade konkursne dokumentacije uzmu u obzir potreba naručioca, i napravi balans između dva kriterijuma koja se primenjuju u postupcima javnih nabavki – „najniža ponuđena cena“ ili „ekonomski najpovoljnija ponuda“, kao i da se celokupan postupak sprovede u skladu sa zakonom, obezbedi ostvarivanja prava ponuđača i da se na taj način unapred spreči poništavanje već zaključenih ugovora i ponovno vođenje postupka, koje podrazumeva dodatne troškove, ili pak pokretanje prekršajnih postupaka protiv odgovornih lica u pravnom licu i izricanje novčanih kazni.

Autor: Sanja Šarić, spec. za evropsko pravo