REZERVISANI SOPSTVENI UDEO
NAJZNAČAJNIJE INFORMACIJE O NOVOM ZAKONU O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
U decembru 2019 godine, donete su izmene i dopune Zakona o privrednim društvima ( Sl.gl.RS 91/2019).
Najznačajnije izmene zakona stupaju na snagu 1.aprila 2020. godine. Zakonske izmene se odnose na uvođenje potpuno novog pravnog instituta, koji se odnosi na društva sa ograničenom odgovornošću ( doo ).
Novi pravni institut je – rezervisani sopstveni udeo na osnovu koga društvo izdaje finansijski instrument – pravo na sticanje udela.
Do sad naš pravni sistem je poznavao sticanje sopstvenih udele društva sa ograničenom odgovornošću. Uvođenjem instituta rezervisanih sopstvenih udela koji se u mnogo čemu razlikuje od sopstvenih udela, data je mogućnost privrednom društvu sa ograničenom odgovornošću (doo) da putem izdavanja finansijskog instrumenta – prava na sticanje udela, motiviše i nagradi, kako zaposlene u privrednom društvu, tako i druga lica koja ne moraju biti zaposlena u privrednom društvu, a koja na neki način svojim angažovanjem doprinose razvoju poslovanja društva, inovacijama, širenju tržišta i povećanju dobiti. To mogu biti i lica koja su zbog svojih stručnih i ličnih kvaliteta angažovana na značajnim investicionim projektima čijom realizacijom će se doprineti jačanju i brzo rastućem poslovanju privrednog društva. Imaocima ovog finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela, data je mogućnost da postanu članovi društva, samim tim da učestvuju u radu skupštine i donošenju najznačajnih odluka privrednog društva, kao i da učestvuju u raspodeli dobiti i raspodeli likvidacionog ostatka.
Šta je rezervisani sopstveni udeo?
Rezervisani sopstveni udeo društvo stiče isključivo radi izdavanja i dodele finansijskog instrumenta –prava na sticanje udela saglasnom imaocu.
Odluku o sticanju rezervisanog sopstvenog udela donosi skupština društva većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva, ukoliko osnivačkim aktom nije predviđena druga skupštinska većina za donošenje ove odluke.
Da li odluka skupštine o sticanju rezervisanog sopstvenog udela može da utiče na visinu udela člana društva koji nije glasao za odluku?
Rezervisani sopstveni udeo se stiče isključivo od udela članova koji su glasali za odluku društva. Udeli moraju biti uplaćeni i uneti. Zakon je predvideo određena ograničenja u smislu visine procenta učešća svih rezervisanih sopstvenih udela u osnovnom kapitalu, a to je do 40 % osnovnog kapitala.
Odluka o sticanju rezervisanog sopstvenog udela se registruje kod Agencije za privredne registre u skladu sa zakonom o registraciji.
Članovi društva nemaju pravo preče kupovine kod sticanja udela koji se stiču na osnovu finansijskog instrumenta –pravo na sticanje udela, što nije slučaj kod raspolaganja sopstvenim udelom društva gde članovi imaju pravo preče kupovine.
Koja su to ograničenja kojih se društvo mora pridržavati u pogledu rezervisanih sopstvenih udela?
Na osnovu rezervisanih sopstvenih udela, društvu nema pravo da glasa u skupštini, nema pravo na učešće u dobiti, niti se udeli računaju u kvorum skupštine. Društvo rezervisanim sopstvenim udelom ne može raspolagati, u smislu slobodnog prenosa na treće lice, niti se udeo može založiti. Postavlja se pitanje da li rezervisani sopstveni udeo može biti predmet prinudne naplate.
Da li jednočlano društvo može da stiče rezervisane sopstvene udele?
Sticanje rezervisanih sopstvenih udela je dozvoljeno kod jednočlanih društava, za razliku od sticanja sopstvenih udela, gde je ta mogućnost zabranjena kod jednočlanih društava.
Da li društvo duguje određenu novčanu naknadu članovima koji su glasali za odluku o sticanju rezervisanih sopstvenih udela?
Sticanje rezervisanih sopstvenih udela je besteretno ( bez naknade ), iz čega proizilazi da članovi društva nemaju pravno na novčanu naknadu prema društvu za deo udela koji su preneli na društvo na ime sticanje rezervisanih sopstvenih udela.
Nakon sticanja rezervisanih sopstvenih udela skupština društva donosi Odluku o emisiji finansijskog instrumenta – PRAVO NA STICANJE UDELA.
Odluka o emisiji finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela se obavezno dostavlja Centralnom registru u roku od 5 radnih dana od dana donošenja, radi registracije finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela. Izdavanje finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela ne smatra se javnom ponudom u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.
Finansijski instrument –pravo na sticanje udela izdaje društvo sa ograničenom odgovornošću saglasnom imaocu i daje mu pravo da određenog dana stekne udeo po određenoj ceni.
Da li imalac finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela može svoje pravo preneti na treće lice?
Radi se o neprenosivom finansijskom instrumentu, koji ne može biti predmet zalaganja, niti predmet nasleđivanja.
Ukoliko se ispune uslovi iz odluke o emisiji finansijskog instrumenta, tj. imalac izvrši uplatu cene u predviđenom roku, danom dospeća finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela, imalac stiče udeo u društvu u određenom procentu koji je određen odlukom o emisiji i time se smatra da je finansijski instrument –pravo na sticanje udela realizovano.
Finansijski instrument –pravo na sticanje udela će se poništit u dva slučaja:
-ukoliko imalac finansijskog instrumenta ne izvrši uplatu cene određene odlukom o emisiji u predviđenom roku,
-ukoliko društvo poništi finansijski instrument –pravo na sticanje udela i pre roka dospeća što mu je dozvoljeno samo pod uslovima predviđenim u odluci o emisiji. Postupak poništaja radi ispisa izdatih finansijskih instrumenta sprovodi Centralni registar o čemu izdaje potvrdu.
U kojim slučajevima društvo može poništiti rezervisani sopstveni udeo?
Društvo može poništiti rezervisani sopstveni udeo ukoliko iz rezervisanog sopstvenog udela nije izdat ni jedan finansijski instrument. Takođe preostali neiskorišćeni deo rezervisanog sopstvenog udela, koji preostane nakon emisije finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela, društvo može poništiti.
U oba slučaja prilikom poništaja rezervisanih sopstvenih udela, društvo je dužno da sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.
Prilikom sprovođenja postupka smanjenja osnovnog kapitala, društvo nije u obavezi da primeni odredbe zakona o zaštiti poverilaca, u smislu obaveze obaveštavanja poverilaca, i pružanja sredstava obezbeđenja poveriocima za njihova potraživanja.
Koja su prava imaoca finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela u slučaju pokretanja postupka likvidacije, statusnih promena i promena pravne forme društva pre roka dospeća finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela?
U gore navedenim slučajevima finansijski instrument – pravo na sticanje udela prevremeno dospeva, o čemu je društvo dužno obavestiti imaoce finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela i pozvati ih da izvrše uplatu cene u roku koji ne može biti kraći od 40 dana od dana nastupanja prevremenog roka dospeća.
Bitno je za naglasiti, da u gore navedenim slučajevima zakon štiti imaoce finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela na način što je predvideo da se postupak likvidacije, sprovođenje statusne promene kao i promena pravne forme društva, ne može okončati dok se ne izvrši registracija sticanja udela na osnovu finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela.
Takođe zakon predviđa sudsku zaštitu ukoliko društvo nije izvršilo registraciju udela u roku od 60 dana od dana isteka roka za uplatu cene, a imalac finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela je uredno izvršilo uplatu cene. U navedenom slučaju imalac ima pravo da u roku od 6 meseci, tužbom zahteva utvrđivanje svojstva člana i određivanje procenta udela koji imalac stiče ili da tužbom zahteva određivanje naknade koje je društvo u obavezi da isplati imaocu finansijskog instrumenta –pravo na sticanje udela.
Imajući u vidu da je finansijski instrument –pravo na sticanje udela neprenosiv, da ne može biti predmet zalaganja, niti nasleđivanja, postavlja se pitanje da li ovaj finansijski instrument može biti predmet zaplene u sudskom izvršnom postupku, kao i kakve su implikacije u odnosu na institut pobijanja dužnikovih pravnih radnji, tj ukoliko imalac ovog finansijskog instrumenta propusti da preduzme određenje pravne radnje koje bi za cilj imale sticanje udela u društvu, a navedeno propuštanje ide na štetu poverilaca.
Ostavljamo sudskoj praksi da na ova i druga pitanja povodom ovog pravnog instituta da odgovore.
Autor: Sanja Šarić, dip.pravnik
Diplomirani pravnik
Ukoliko imate bilo kakva pitanja, potrebna Vam je pomoć stručnjaka slobodno nas kontaktirajte, kako bi zajedno rešili svaku dilemu!
