ZAJAM – KAMATA
UGOVOR O ZAJMU, UGOVORNA KAMATA, ZATEZNA KAMATA
Ugovor o zajmu je imenovani pravni posao regulisan članom 555 Zakona o obligacionim odnosima. Ugovorom o zajmu zajmodavac se obavezuje da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.
Ugovorna kamata
Ugovorna kamata predstavlja naknadu koju zajmoprimac duguje zajmodavcu za korišćenja pozajmljenog novca. Ugovorom o zajmu ugovorne strane bilo da je reč o fizičkim ili o pravnim licima mogu ugovoriti obavezu zajmoprimca da uz glavnicu duguje i kamatu, u kom slučaju je reč o ugovornoj kamati. Iz prethodno navedenog proizilazi da mogućnost ugovaranja kamate nije predviđena i dozvoljena isključivo kada je reč o ugovorima u privredi, već pravo na ugovaranja kamate postoji i prilikom davanja zajma gde se kao ugovorne strane pojavljuju i fizička lica.
U ugovorima u privredi zajmoprimac duguje zajmodavcu kamatu i ako ona nije ugovorena.
Ništave su odredbe ugovora koje predviđaju da će na kamatu kada dospe za isplatu početi teći kamata, ako ne bude isplaćena, tzv. zabrana ugovaranja kamate na kamatu, a što ne sprečava ugovorne strane da unapred ugovore da će se stopa ugovorne kamate povećati ako dužnik ne isplati dospele kamate na vreme. Navedeni prethodni stavovi ne odnose se na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija.
Zatezna kamata
Za razliku od ugovorne kamate, zatezna kamata je kamata koju zajmorimac duguje zajmodavcu kada padne u docnju odnosno kada počne da kasni sa ispunjenjem svoje novčane obaveze. Stopa zatezne kamate kao i način obračuna zatezne kamate je utvrđen Zakonom o visini stope zakonske zatezne kamate. Ukoliko je stopa ugovorne kamate viša od stope zatezne kamate, ugovorna kamata teče i posle zajmoprimčeve docnje. Za razliku od ugovorne kamate koja predstavlja naknadu za korišćenje pozajmljenog novca, zatezna kamata predstavlja naknadu štete koju zajmodavac trpi zbog kašnjenja zajmoprimca. Zajmodavac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje, a ukoliko je šteta koju je zajmodavac pretrpeo zbog zajmoprimčevog zadocnjenja veća od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete. Na dospelu, a neisplaćenu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i na druga dospela povremena novčana davanja ne teče zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom određeno.
Međutim, zakon ipak predviđa mogućnost da se na iznos neisplaćene kamate može zahtevati zatezna kamata ali samo od dana kad je sudu podnesen zahtev za njenu isplatu.
Da li je dozvoljeno ugovaranje vrednosti obaveze u devizama i šta je valutna klauzula?
Valutna klauzula je ugovaranje vrednosti obaveze u devizama (valuta obaveze), sa ciljom zaštite od rizika promene kursa dinara, s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima (valuta isplate). Iz navedenog proizilazi da je ugovaranje novčane obaveze u stranim sredstvima plaćanja dozvoljeno, s tim da se isplata vrši u domaćoj valuti.
UGOVOR O ZAJMU SA MEĐUNARODNIM ELEMENTOM
Za razliku od ugovora o zajmu zaključenih između domaćih fizičkih i pravnih lica koje reguliše Zakon o obligacionim odnosima, ugovori o kreditu i zajmu zaključeni između rezidenta ( pravnog lica i preduzetnika) i nerezidenta regulisani su Zakonom o deviznom poslovanju.
Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti, koje odobrava banka ili strana banka, i zajmovi između rezidenata i nerezidenata, o kojima rezidenti izveštavaju Narodnu banku Srbije.
Članom 18. Zakona o deviznom poslovanju predviđeno je da pravno lice – rezident može uzimati kredite i zajmove iz inostranstva.
Rezident – pravno lice može odobravati finansijske zajmove nerezidentu – dužniku, kao i davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostranstvom i po kreditnim poslovima između nerezidenata. Obavljanje navedenih poslova iz ovog člana može se ograničiti radi očuvanja javnog interesa i/ili finansijske stabilnosti.
Rezident – pravno lice može pribavljati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezidenata po zajmovima koje odobrava nerezidentima, a jemstva i druga sredstva obezbeđenja u korist nerezidenta – kreditora po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između nerezidenata može davati u skladu sa članom 23. Zakona o deviznom poslovanju.
Odlukom Narodne banke Srbije predviđeni su uslovi pod kojima i način na koji rezident – pravno lice može odobriti finansijske zajmove nerezidentu – dužniku i davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između nerezidenata, u kom slučaju se pravi razlika da li se sedište dužnika nalazi u državi članici EU ili se radi o dužniku koji nema sedište u državi članici EU. Ukoliko nerezident-dužnik nema sedište u državi članici EU pravno lice – rezident može odobriti finansijski zajam i davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja pod uslovom da je taj nerezident u njegovom većinskom vlasništvu.
Narodna banka Srbije propisuje način, rokove i obrasce za izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom.
Autor: Sanja Šarić, dip.pravnik
Spec. za evropsko pravo
Ukoliko imate bilo kakva pitanja, potrebna Vam je pomoć stručnjaka slobodno nas kontaktirajte, kako bi zajedno rešili svaku dilemu!